Priprema za sadnju ruža
Sadnja i nega ruža nije toliko zahtevna kao što se čini. Uz prave korake, bilo ko može uživati u raskošnim grmovima ruža. Ruže su izuzetno zahvalne biljke, koje pravilno zasađene i negovane, mogu ukrasiti vaš vrt prelepim cvetovima i mirisom tokom cele sezone. Evo kako ih pravilno posaditi i negovati.
Odabir mesta za sadnju
Ruže vole sunčane lokacije sa dobrom drenažom. Idealno je da ruže dobijaju najmanje šest sati direktnog sunca dnevno, što podstiče bogato cvetanje. U toplijim predelima, zaštita od jakog popodnevnog sunca može pomoći biljci da ostane zdrava. Izbegavajte sadnju ruža ispod drveća ili na vetrovitim mestima jer im to može naneti štetu.
Priprema zemljišta
Iako ruže nisu izuzetno zahtevne po pitanju zemljišta, najbolje uspevaju u bogatoj, dobro dreniranoj zemlji sa blago kiselim pH vrednostima između 6.5 i 7.0. Da bi vaše ruže imale dovoljno hranljivih materija, pre sadnje u zemljište umešajte nekoliko centimetara organskog materijala, poput komposta.
Sadnja ruža
Prilikom sadnje ruža važno je da pravilno pripremite rupu. Ona treba da bude dovoljno široka i duboka kako bi se korenje pravilno rasporedilo. Umešajte malo koštanog brašna ili superfosfata u iskopanu zemlju kako biste podstakli ukorenjavanje.Ruže možete saditi u proleće nakon što prođe opasnost od mraza, ili u jesen, oko šest nedelja pre prvih mrazeva, kako bi biljka imala dovoljno vremena da razvije jak korenov sistem pre zime.
Zalivanje
Nakon sadnje, ruže temeljno zalijte i dodajte sloj malča oko biljke kako biste zadržali vlagu i sprečili rast korova. Prvih nekoliko nedelja, zalivajte ruže svaki drugi dan, posebno u sušnim periodima. Kako biljka počne da pušta nove izdanke, možete smanjiti zalivanje, ali je važno da zemljište ostane umereno vlažno tokom cele vegetacione sezone.
Prihranjivanje
Ruže su teški hranitelji, pa je redovno prihranjivanje ključno za bogato cvetanje. Organska đubriva, kao što su kompost i koštano brašno, pružaju postepen dotok hranljivih materija. Prihranjujte ruže svakih četiri do šest nedelja, počevši u proleće kada biljke počnu da listaju. Prekinite sa prihranjivanjem oko šest nedelja pre prvog mraza, ali nastavite sa zalivanjem do smrzavanja tla..
Orezivanje
Orezivanje ruža ne mora biti komplikovano, ali pravilna rezidba pomaže da biljka bude zdravija i lepše cveta. Najvažnije je orezati ruže u rano proleće, pre nego što biljka počne intenzivan rast. Uklonite suve ili oštećene grane, a zdravim granama skratite rast kako bi se podstakla bujnost. Tokom vegetacije, redovno uklanjajte ocvale cvetove kako biste podstakli ponovno cvetanje.
Prevencija i zaštita od štetočina
Najčešći problemi kod ruža su gljivične bolesti poput crne pege i pepelnice, koje se mogu sprečiti pravilnim razmakom između biljaka i izbegavanjem zalivanja lišća. Ako dođe do pojave ovih bolesti, obrežite pogođene delove i primenite prirodne fungicide poput smeše sode bikarbone i hortikulturnog ulja. Štetočine kao što su lisne vaši i japanski bube mogu se kontrolisati neem uljem ili insekticidnim sapunom.
Ruže nisu samo vizuelni užitak u vašem vrtu, već i savršen izbor za rezane cvetove u domu. Kada berete ruže, odsecite ih kada su pupoljci počeli da se otvaraju. Odmah nakon sečenja, stabljike skratite pod uglom od 45 stepeni kako bi što bolje upijale vodu, i redovno menjajte vodu u vazi kako bi ruže duže trajale.
Pokrivke
Osnovna karakteristika ruža pokrivki je bujna vegetacija, rastu poleglo pokrivajući zemlju, praveći malu šumu. Sade se najčešće po parkovima i vrtovima, kao dopuna drugim biljkama ali i kao samostalne celine.
Orezivanje: Ove ruže se ne moraju redovno orezivati već se to može uraditi jednom u 3-4 godine. Rastu do 30cm visine, prijubljuju se uz zemlju, a ako se zasade na balkon mnoštvo cvetova će padati na dole.
Sadnja: Sade se na rastojanju 60-80 cm ili 2-3 biljke po m2. Sve vrste ruža se mogu saditi u jesen ili na proleće. Jesenja sadnja je mnogo bolja (novembar mesec), jer sadnice imaju dovoljno vremena do proleća da razviju koren. Sadnice koje su u saksijama možete saditi tokom cele godine uz obavezno dohranjivanje zemljišta u saksijama.
Svaki tip ruže voli sunce pa je idealno mesto za sadnju mesto koje dnevno ima minimum 5 do 6 sati sunčeve svetlosti.Veoma su otporne na bolesti.
Grmolike
Grmolike ruže su izuzetno popularne zbog svoje mnogocvetnosti, otpornosti na bolesti i niske temperature, kao i snažnog rasta. Zbog ovih karakteristika, često se koriste za formiranje cvetnih živih ograda. Kada se sade pojedinačno, preporučuje se korišćenje štapa kao oslonca. Ove ruže mogu biti uspravnog ili žbunastog rasta i dostižu visinu do 2 metra.
Orezivanje: Ove ruže mogu biti uspravnog ili žbunastog rasta i dostižu visinu do 2 metra, zato bi tokom jeseni trebalo skratiti grm ruže na visinu od 70-80 cm. Na proleće (sredina marta), kada prođe opasnost od snega i prolećnih mrazeva, pristupa se pravom orezivanju.Prvo se uklanjaju svi suvi, lomljivi, bolesni i oštećeni izdanci, čime se podmlađuje grm. Preporučuje se da se oko 30% izdanaka ukloni do nivoa zemlje. Preostali izdanci se orezuju na visinu od 40-60 cm.
Sadnja: Razmak između sadnica treba da bude od 60 do 100 cm, ili 1 do 2 sadnice po kvadratnom metru, u zavisnosti od bujnosti i sečenja izdanaka.Grmolike ruže karakteriše bujna vegetacija.Kao i sve vrste ruža, mogu se saditi u jesen ili na proleće, s tim da je jesenja sadnja (novembar mesec) bolja jer omogućava sadnicama da razviju snažan koren do proleća. Sadnice u saksijama mogu se saditi tokom cele godine uz redovno dohranjivanje zemljišta.
Sve ruže preferiraju sunce, pa je najbolje izabrati mesto za sadnju koje dnevno prima najmanje 5 do 6 sati sunčeve svetlosti.
Penjačice
Ruže penjačice su posebne po svom uspravnom rastu i mogu dostići visinu od oko 3 metra. Idealne su za kreiranje pergola, hladnjaka, cvetnih živih ograda, kao i za maskiranje zidova i neuglednih površina. Zbog svojih dugih, visokih izdanaka, ruže penjačice zahtevaju oslonac kako bi zadržale uspravan oblik. Bez potpore, izdanci mogu padati, što takođe može biti dekorativno u određenim aranžmanima.
Orezivanje: Za optimalan rast i cvetanje,potrebno je ukloniti sve bolesne i suve izdanke do nivoa tla. Preostale stabljike orežite na 2/3 njihove ukupne dužine. Usprevne izdanke ostavite, dok bočne izdanke skratite na tri pupoljka. Da biste podstakli obilnije cvetanje, orezane izdanke obavezno pričvrstite u horizontalni položaj.
Sadnja: Ove ruže se sade na rastojanju od 1 do 1,5 metara, kako bi imale dovoljno prostora za širenje.
Ruže se mogu saditi u jesen ili na proleće, s tim da je jesenja sadnja (novembar mesec) poželjnija jer pruža sadnicama dovoljno vremena da razviju snažan koren do proleća. Ruže u saksijama možete saditi tokom cele godine, uz redovno dohranjivanje zemljišta.
Bez obzira na vrstu, sve ruže najbolje uspevaju na sunčanim mestima koja dnevno primaju najmanje 5 do 6 sati sunčeve svetlosti.
Stablašice
Ruže stablašice spadaju u posebnu grupu ruža, koje svojom elegancijom i unikatnim izgledom dominiraju svakim prostorom u kojem su posađene. Ove ruže se kaleme na visini od 60-100 cm, a iznad te visine se pravilnim orezivanjem formira loptasta krošnja. Zbog svog kraljevskog izgleda, često se sade kao samostalni soliteri u vrtovima, na terasama, ispred ulaza, ili u posudama. Takođe, ruže stablašice mogu se koristiti za formiranje prelepih drvoreda.
- Loptaste ruže stablašice prepoznatljive su po svojoj gracioznosti i snažnim stabljikama. Njihova jednostavnost i lepota čine ih idealnim za svaku baštu.
- Padajuće ruže stablašice karakterišu grane koje se elegantno savijaju prema zemlji, pružajući unikatan estetski doživljaj.
Orezivanje: obavezno je, kako bi zadržale svoju lepotu i oblik. Na jesen je takođe važno orezati ruže kako bi se sprečilo lomljenje stabljika pod težinom snega. Loptaste forme orezuju se slično kao čajevke, dok se kod padajućih oblika grane skraćuju na pola. Na proleće se uklanjaju sve odumrle i oštećene grane, dok se glavne mladice skraćuju na 20-25 cm, a bočne grane za trećinu.
Sadnja: Sadnja ruža stablašica zahteva pažljivu pripremu kako bi biljke mogle da rastu zdravo i pravilno. Rupa za sadnju stablašica treba biti duboka između 40 i 50 cm. Ovo omogućava korenima dovoljno prostora da se rašire i razviju.Rupa treba biti široka oko 40 cm, odnosno dovoljno prostrana da korenje ima prostora da se prirodno rasporedi i ne savija previše.Ako sadite više stablašica, preporučuje se razmak od 1,5 do 2 metra između biljaka. To omogućava dovoljno prostora za razvoj krošnje i sprečava međusobno zasenjivanje.Preporučuje se da nakon kopanja rupe na dno dodate malo komposta ili stajnjaka kako bi se poboljšala struktura zemljišta i omogućilo bolje ukorenjivanje. Nakon sadnje, obavezno dobro zalijte ružu i dodajte sloj malča oko stabla kako biste zadržali vlagu i zaštitili korenje.
Ruže se mogu saditi u jesen ili na proleće, s tim da je jesenja sadnja (novembar mesec) poželjnija jer pruža sadnicama dovoljno vremena da razviju snažan koren do proleća. Ruže u saksijama možete saditi tokom cele godine, uz redovno dohranjivanje zemljišta.
Bez obzira na vrstu, sve ruže najbolje uspevaju na sunčanim mestima koja dnevno primaju najmanje 5 do 6 sati sunčeve svetlosti.
Mnogocvetna (parkovske)
Parkovske ruže se drugačije nazivaju i mnogocvetne ili buketare. Ruže uspravnog i žbunastog rasta, visokih izdanaka od 40-60 cm, često sa mirisnim cvetovima koji se formiraju u buketima. Cvetaju obilno cele sezone pa se sadnjom u masi postižu snažni efekti. Pogodne su za sadnju kod svih tipova kućnih vrtova, pored staza, u parkovima, kao cvetne žive ograde leje i bordure.
Orezivanje: Orezivanje ruža potrebno je već u prvoj godini kada biljka počne da cveta. Ključno je ukloniti precvetale cvetove. Kod mnogocvetnih sorti, nakon cvetanja, potrebno je orezati ceo “buketić” cvetova.
Prvo cvetanje obično je u maju, a orezivanje se vrši krajem juna. Ova vrsta ruža ponovo cveta u avgustu, nakon čega ih opet treba orezati kako bi se podstaklo još jedno cvetanje do kraja godine.
Kada nastupi jesen, orezuju se samo vrhovi biljke, dok se pravo orezivanje vrši tek na proleće. Tada se uklanjaju svi izmrzli i osušeni delovi, što omogućava ruži da zdravo raste i pripremi se za novu sezonu cvetanja.
Sadnja: Sade se na rastojanju od 30-40 cm ili 6-8 biljaka po m2.
Sve vrste ruža se mogu saditi u jesen ili na proleće. Jesenja sadnja je mnogo bolja (novembar mesec), jer sadnice imaju dovoljno vremena do proleća da razviju koren. Sadnice koje su u saksijama možete saditi tokom cele godine uz obavezno dohranjivanje zemljišta u saksijama.
Svaki tip ruže voli sunce pa je idealno mesto za sadnju mesto koje dnevno ima minimum 5 do 6 sati sunčeve svetlosti.
Čajevke
Hibridne čajevke su jedna od najomiljenijih i najelegantnijih klasa baštenskih ruža. Njihova prepoznatljiva osobina su dugi, graciozni izdanci i veliki cvetovi sa visokim središtem, što ih čini idealnim izborom za ljubitelje sofisticiranih baštenskih biljaka. Ova grupa ruža nastala je u Francuskoj sredinom 1800-ih, ukrštanjem hibridnih perpetuelnih ruža sa delikatnim čajevkama, a danas predstavljaju najstariju modernu klasu ruža koja kombinuje otpornost sa ponovljenim cvetanjem.
Cvetovi hibridnih čajevki su veliki, visokocentrični i rastu na dugim, pravim stabljikama, što ih čini savršenim za rezano cveće. Veličina cvetova može dostići prečnik između 8 i 12,5 cm, pružajući elegantan vizuelni efekat. Njihova raznovrsnost u bojama je izuzetna. Ove ruže cvetaju pojedinačno na vrhu stabljika, ali kod nekih sorti može se razviti i nekoliko bočnih pupoljaka.
Hibridne čajevke brzo rastu i dostižu visinu između 0,9 i 2,4 metra, prilagođavajući se različitim vrstama bašti. Idealne su za grupnu sadnju, ali mogu se saditi i pojedinačno ili u kombinaciji sa drugim biljkama.
Sadnja: Ruže čajevke najbolje je saditi u jesen, tokom novembra meseca, jer tada imaju dovoljno vremena do proleća da razviju snažan koren. Međutim, sadnice iz saksija mogu se saditi tokom cele godine, uz obavezno dohranjivanje zemljišta. Razmak pri sadnji hibridnih čajevki treba biti 30-40 cm, ili oko 5-6 sadnica po kvadratnom metru, u zavisnosti od bujnosti sorte.
Orezivanje: Cvetanje počinje u maju i traje do prvih mrazeva, uz redovno orezivanje nakon svakog ciklusa cvetanja kako bi biljka nastavila da daje nove cvetove.
Ove ruže vole sunčane pozicije, a idealno mesto za sadnju je ono koje ima najmanje 5 do 6 sati sunčeve svetlosti dnevno.
Minijaturne
Odlika minijaturnih ruža je upravo njihova veličina. Pored niskog rasta od oko 35 cm sam list i cvet ruže su znatno manji od standardnih ruža. Tokom cele vegetacije bogato se ponavljaju sitni cvetovi.
Orezivanje: Preporuka je da se patuljaste ruže orezuju na jesen. Orezivanjem se uklanjaju suve i mrtve grane, podstiče rast ruže i oblikuje ista. Orezivanje je potrebno obaviti pod uglom od 45 stepeni tako da se njena veličina smanji na polovinu.
Sadnja: Minijaturne ruže se sade na rastojanju od 20-30 cm ili 10-20 biljaka po m2. Ako se sade u saksijama dubina i prečnik posude mora biti minimalno 30 cm.Najpogodnije su za sadnju na balkonima u saksijama i žardinjerama, kamenjarima u kombinacijama sa niskim četinarima, ali isto tako divno izgledaju pred staza i kao formirane bordure.
Sve vrste ruža se mogu saditi u jesen ili na proleće. Jesenja sadnja je mnogo bolja (novembar mesec), jer sadnice imaju dovoljno vremena do proleća da razviju koren. Sadnice koje su u saksijama možete saditi tokom cele godine uz obavezno dohranjivanje zemljišta u saksijama.
Svaki tip ruže voli sunce pa je idealno mesto za sadnju mesto koje dnevno ima minimum 5 do 6 sati sunčeve svetlosti.
